Gostovanje direktora Zavoda u emisiji "Mreža.me" na RTCG
GOSTOVANJE DIREKTORA ZAVODA DR NIKOVIĆA U EMISIJI "MREŽA.ME" NA RTCG
Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore dr Vuk Niković gostovao je u emisiji „Mreža.me“ na RTCG.
„Svaka opština zakonski mora da ima jedinicu Hitne pomoći, prije par dana smo novu otvorili u Gusinju, prvi put – nikada nije ranije postojala. Po zakonu je trebalo ali nije imala“, rekao je dr Niković i dodao da je na njemu bilo da je renoviraju, opreme i otvore. „To je jedna velika obaveza koja nas je sačekala prije godinu ipo dana da u Tuzima, Plužinama i Gusinju otvorimo nove jedinice Hitne pomoći“, kazao je dr Niković.
Direktor Zavoda je istakao da je u toku renoviranje i adaptacije postojeće jedinice Zavoda za HMP u Ulcinju. „U prethodnih deset godina nijedna jedinica nije obnovljena, bile su vrlo ruinirane i sada ih treba privesti standardima savremene urgentne medicine“, dodao je dr Niković.
Kapitalnim budžetom resornog Ministarstva i sredstvima koja obezbjeđuje Zavod predviđeno je renoviranje jedinica Hitne pomoći, saradnjom Ministarstva, Zavoda i lokalne samouprave predstavlja model saradnje koji je u prethodnom periodu doprinio tome da što brže dođemo do savremenih jedinica Hitne pomoći.
Direktor Zavoda dodao je i da je Zavod kupio 14 novih sanitetskih vozila, te da će iz projekta „Montenegro 88“ stići još jedno vozilo. „Vjerovatno ćemo iz svojih sredstava kupiti još jedno. Vozni park se zanavlja, te se nadamo da ćemo u narednom jednogodišnjem periodu imati jedan savremeno opremljen i zanovljen Vozni park“, rekao je direktor Zavoda. Dr Niković je u emisiji kazao da je Zavod zdravstvena ustanova koja je fiskalizovana i da je na taj način Zavod prihodovao oko 60.000 evra, te da se sva zarađena sredstva ulažu u zanavljanje i obnavljanje jedinica Hitne pomoći.
„Deset godina se nije mislilo o kadru i sada taj kadar treba nekako nadomjesiti. Upravo se nadam da će mladi ljekari biti raspoloženi da rade u Hitnoj medicinskoj pomoći. Stvaramo ambijentalne uslove jer prosto, ako su ambijentalni uslovi kako treba onda se nadam da će neko, možda čak i iz regiona biti zainteresovan da radi u Hitnoj pomoči. To je problematika koju imaju sve zemlje EU – odlivanje kadra, odlazak na gdje su veće plate, gdje su bolji uslovi za rad. Mislim da je ovo pravi pravi put da se stvore uslovi za rad u Zavodu. Ono što se nadam da će se desiti vrlo brzo jeste da ćemo u Crnoj Gori na Medicinskom fakultetu u Podgorici imati specijalizaciju iz urgentne medicine pa će onda možda ljudi biti motivisani da ostanu u Crnoj Gori, da ovdje završe specijalizaciju, da ne moraju da idu negdje vani. To je problem sa kojim se nosimo, ali za sada imamo obezbijeđen proces rada. To je problematika sa kojom ćemo se suočavati i u narednom periodu“, rekao je dr Niković govoreći o problemu deficita ljekarskog kadra i dodao da je u Zavodu oko 40 nedostajućih ljekara pa se u skladu sa tim proces rada organizuje prekovremeni i dopunski rad.
„Trebalo bi da postoji strategija kako davati specijalizacije, raspisivati odlazak ljekara, negdje mislim da ćemo stvoriti neke uslove u narednom periodu da će ljekari se duže zadržavati na primarnom nivou a onda ćemo kasnije sa tim ljekarima koji odrade određeni period na primarnom nivou pa onda odlaziti na specijalizacije“, rekao je direktor Zavoda i dodao da se čini da imaju sveobuhvatnu podršku resornog Ministarstva u tome da se primarni nivo zdravstvene zaštite razvija na pravi načino što nije bila praksa u prethodnom periodu. Direkotor Zavoda je rekao da je njega na ostanak motivisalo to što je vjerovao da će doći bolja vremena od čega nije odustajao.
„Ni sada ne odustajem jer smatram da mala država ima male resurske koje može organizovati na pravi način, i moramo pružiti šansku svakome da da neku svoju ideju. Do sada nije bila prilika, sada pokušavamo na pravi način da zainteresujemo i kažemo da nije bauk baviti se urgentnom medicinom. Primarni nivo i hitna medicinska pomoć su okosnica jednog zdravstvenog sistema, to štedi zdravstveni sistem jer smanjuje mogućnost komplikacija na minimum. To je fini filter ka tercijarnom nivou zdravstvene zaštite. Naravno, to još uvijek nijesmo jer deset godina se nije radilo, Zavod se nije razvijao a čini mi se da sada dajemo maksimum da sprovdemo savremene standarde urgentne medicine“, zaključio je dr Niković.
Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore dr Vuk Niković gostovao je u emisiji „Mreža.me“ na RTCG.
„Svaka opština zakonski mora da ima jedinicu Hitne pomoći, prije par dana smo novu otvorili u Gusinju, prvi put – nikada nije ranije postojala. Po zakonu je trebalo ali nije imala“, rekao je dr Niković i dodao da je na njemu bilo da je renoviraju, opreme i otvore. „To je jedna velika obaveza koja nas je sačekala prije godinu ipo dana da u Tuzima, Plužinama i Gusinju otvorimo nove jedinice Hitne pomoći“, kazao je dr Niković.
Direktor Zavoda je istakao da je u toku renoviranje i adaptacije postojeće jedinice Zavoda za HMP u Ulcinju. „U prethodnih deset godina nijedna jedinica nije obnovljena, bile su vrlo ruinirane i sada ih treba privesti standardima savremene urgentne medicine“, dodao je dr Niković.
Kapitalnim budžetom resornog Ministarstva i sredstvima koja obezbjeđuje Zavod predviđeno je renoviranje jedinica Hitne pomoći, saradnjom Ministarstva, Zavoda i lokalne samouprave predstavlja model saradnje koji je u prethodnom periodu doprinio tome da što brže dođemo do savremenih jedinica Hitne pomoći.
Direktor Zavoda dodao je i da je Zavod kupio 14 novih sanitetskih vozila, te da će iz projekta „Montenegro 88“ stići još jedno vozilo. „Vjerovatno ćemo iz svojih sredstava kupiti još jedno. Vozni park se zanavlja, te se nadamo da ćemo u narednom jednogodišnjem periodu imati jedan savremeno opremljen i zanovljen Vozni park“, rekao je direktor Zavoda. Dr Niković je u emisiji kazao da je Zavod zdravstvena ustanova koja je fiskalizovana i da je na taj način Zavod prihodovao oko 60.000 evra, te da se sva zarađena sredstva ulažu u zanavljanje i obnavljanje jedinica Hitne pomoći.
„Deset godina se nije mislilo o kadru i sada taj kadar treba nekako nadomjesiti. Upravo se nadam da će mladi ljekari biti raspoloženi da rade u Hitnoj medicinskoj pomoći. Stvaramo ambijentalne uslove jer prosto, ako su ambijentalni uslovi kako treba onda se nadam da će neko, možda čak i iz regiona biti zainteresovan da radi u Hitnoj pomoči. To je problematika koju imaju sve zemlje EU – odlivanje kadra, odlazak na gdje su veće plate, gdje su bolji uslovi za rad. Mislim da je ovo pravi pravi put da se stvore uslovi za rad u Zavodu. Ono što se nadam da će se desiti vrlo brzo jeste da ćemo u Crnoj Gori na Medicinskom fakultetu u Podgorici imati specijalizaciju iz urgentne medicine pa će onda možda ljudi biti motivisani da ostanu u Crnoj Gori, da ovdje završe specijalizaciju, da ne moraju da idu negdje vani. To je problem sa kojim se nosimo, ali za sada imamo obezbijeđen proces rada. To je problematika sa kojom ćemo se suočavati i u narednom periodu“, rekao je dr Niković govoreći o problemu deficita ljekarskog kadra i dodao da je u Zavodu oko 40 nedostajućih ljekara pa se u skladu sa tim proces rada organizuje prekovremeni i dopunski rad.
„Trebalo bi da postoji strategija kako davati specijalizacije, raspisivati odlazak ljekara, negdje mislim da ćemo stvoriti neke uslove u narednom periodu da će ljekari se duže zadržavati na primarnom nivou a onda ćemo kasnije sa tim ljekarima koji odrade određeni period na primarnom nivou pa onda odlaziti na specijalizacije“, rekao je direktor Zavoda i dodao da se čini da imaju sveobuhvatnu podršku resornog Ministarstva u tome da se primarni nivo zdravstvene zaštite razvija na pravi načino što nije bila praksa u prethodnom periodu. Direkotor Zavoda je rekao da je njega na ostanak motivisalo to što je vjerovao da će doći bolja vremena od čega nije odustajao.
„Ni sada ne odustajem jer smatram da mala država ima male resurske koje može organizovati na pravi način, i moramo pružiti šansku svakome da da neku svoju ideju. Do sada nije bila prilika, sada pokušavamo na pravi način da zainteresujemo i kažemo da nije bauk baviti se urgentnom medicinom. Primarni nivo i hitna medicinska pomoć su okosnica jednog zdravstvenog sistema, to štedi zdravstveni sistem jer smanjuje mogućnost komplikacija na minimum. To je fini filter ka tercijarnom nivou zdravstvene zaštite. Naravno, to još uvijek nijesmo jer deset godina se nije radilo, Zavod se nije razvijao a čini mi se da sada dajemo maksimum da sprovdemo savremene standarde urgentne medicine“, zaključio je dr Niković.
ГОСТОВАЊЕ ДИРЕКТОРА ЗАВОДА ДР НИКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "МРЕЖА.МЕ" НА РТЦГ
Директор Завода за хитну медицинску помоћ Црне Горе др Вук Никовић гостовао је у емисији „Мрежа.ме“ на РТЦГ.
„Свака општина законски мора да има јединицу Хитне помоћи, прије пар дана смо нову отворили у Гусињу, први пут – никада није раније постојала. По закону је требало али није имала“, рекао је др Никовић и додао да је на њему било да је реновирају, опреме и отворе. „То је једна велика обавеза која нас је сачекала прије годину ипо дана да у Тузима, Плужинама и Гусињу отворимо нове јединице Хитне помоћи“, казао је др Никовић.
Директор Завода је истакао да је у току реновирање и адаптације постојеће јединице Завода за ХМП у Улцињу. „У претходних десет година ниједна јединица није обновљена, биле су врло руиниране и сада их треба привести стандардима савремене ургентне медицине“, додао је др Никовић.
Капиталним буџетом ресорног Министарства и средствима која обезбјеђује Завод предвиђено је реновирање јединица Хитне помоћи, сарадњом Министарства, Завода и локалне самоуправе представља модел сарадње који је у претходном периоду допринио томе да што брже дођемо до савремених јединица Хитне помоћи.
Директор Завода додао је и да је Завод купио 14 нових санитетских возила, те да ће из пројекта „Монтенегро 88“ стићи још једно возило. „Вјероватно ћемо из својих средстава купити још једно. Возни парк се занавља, те се надамо да ћемо у наредном једногодишњем периоду имати један савремено опремљен и зановљен Возни парк“, рекао је директор Завода. Др Никовић је у емисији казао да је Завод здравствена установа која је фискализована и да је на тај начин Завод приходовао око 60.000 евра, те да се сва зарађена средства улажу у занављање и обнављање јединица Хитне помоћи.
„Десет година се није мислило о кадру и сада тај кадар треба некако надомјесити. Управо се надам да ће млади љекари бити расположени да раде у Хитној медицинској помоћи. Стварамо амбијенталне услове јер просто, ако су амбијентални услови како треба онда се надам да ће неко, можда чак и из региона бити заинтересован да ради у Хитној помочи. То је проблематика коју имају све земље ЕУ – одливање кадра, одлазак на гдје су веће плате, гдје су бољи услови за рад. Мислим да је ово прави прави пут да се створе услови за рад у Заводу. Оно што се надам да ће се десити врло брзо јесте да ћемо у Црној Гори на Медицинском факултету у Подгорици имати специјализацију из ургентне медицине па ће онда можда људи бити мотивисани да остану у Црној Гори, да овдје заврше специјализацију, да не морају да иду негдје вани. То је проблем са којим се носимо, али за сада имамо обезбијеђен процес рада. То је проблематика са којом ћемо се суочавати и у наредном периоду“, рекао је др Никовић говорећи о проблему дефицита љекарског кадра и додао да је у Заводу око 40 недостајућих љекара па се у складу са тим процес рада организује прековремени и допунски рад.
„Требало би да постоји стратегија како давати специјализације, расписивати одлазак љекара, негдје мислим да ћемо створити неке услове у наредном периоду да ће љекари се дуже задржавати на примарном нивоу а онда ћемо касније са тим љекарима који одраде одређени период на примарном нивоу па онда одлазити на специјализације“, рекао је директор Завода и додао да се чини да имају свеобухватну подршку ресорног Министарства у томе да се примарни ниво здравствене заштите развија на прави начино што није била пракса у претходном периоду. Дирекотор Завода је рекао да је њега на останак мотивисало то што је вјеровао да ће доћи боља времена од чега није одустајао.
„Ни сада не одустајем јер сматрам да мала држава има мале ресурске које може организовати на прави начин, и морамо пружити шанску свакоме да да неку своју идеју. До сада није била прилика, сада покушавамо на прави начин да заинтересујемо и кажемо да није баук бавити се ургентном медицином. Примарни ниво и хитна медицинска помоћ су окосница једног здравственог система, то штеди здравствени систем јер смањује могућност компликација на минимум. То је фини филтер ка терцијарном нивоу здравствене заштите. Наравно, то још увијек нијесмо јер десет година се није радило, Завод се није развијао а чини ми се да сада дајемо максимум да спровдемо савремене стандарде ургентне медицине“, закључио је др Никовић.
Директор Завода за хитну медицинску помоћ Црне Горе др Вук Никовић гостовао је у емисији „Мрежа.ме“ на РТЦГ.
„Свака општина законски мора да има јединицу Хитне помоћи, прије пар дана смо нову отворили у Гусињу, први пут – никада није раније постојала. По закону је требало али није имала“, рекао је др Никовић и додао да је на њему било да је реновирају, опреме и отворе. „То је једна велика обавеза која нас је сачекала прије годину ипо дана да у Тузима, Плужинама и Гусињу отворимо нове јединице Хитне помоћи“, казао је др Никовић.
Директор Завода је истакао да је у току реновирање и адаптације постојеће јединице Завода за ХМП у Улцињу. „У претходних десет година ниједна јединица није обновљена, биле су врло руиниране и сада их треба привести стандардима савремене ургентне медицине“, додао је др Никовић.
Капиталним буџетом ресорног Министарства и средствима која обезбјеђује Завод предвиђено је реновирање јединица Хитне помоћи, сарадњом Министарства, Завода и локалне самоуправе представља модел сарадње који је у претходном периоду допринио томе да што брже дођемо до савремених јединица Хитне помоћи.
Директор Завода додао је и да је Завод купио 14 нових санитетских возила, те да ће из пројекта „Монтенегро 88“ стићи још једно возило. „Вјероватно ћемо из својих средстава купити још једно. Возни парк се занавља, те се надамо да ћемо у наредном једногодишњем периоду имати један савремено опремљен и зановљен Возни парк“, рекао је директор Завода. Др Никовић је у емисији казао да је Завод здравствена установа која је фискализована и да је на тај начин Завод приходовао око 60.000 евра, те да се сва зарађена средства улажу у занављање и обнављање јединица Хитне помоћи.
„Десет година се није мислило о кадру и сада тај кадар треба некако надомјесити. Управо се надам да ће млади љекари бити расположени да раде у Хитној медицинској помоћи. Стварамо амбијенталне услове јер просто, ако су амбијентални услови како треба онда се надам да ће неко, можда чак и из региона бити заинтересован да ради у Хитној помочи. То је проблематика коју имају све земље ЕУ – одливање кадра, одлазак на гдје су веће плате, гдје су бољи услови за рад. Мислим да је ово прави прави пут да се створе услови за рад у Заводу. Оно што се надам да ће се десити врло брзо јесте да ћемо у Црној Гори на Медицинском факултету у Подгорици имати специјализацију из ургентне медицине па ће онда можда људи бити мотивисани да остану у Црној Гори, да овдје заврше специјализацију, да не морају да иду негдје вани. То је проблем са којим се носимо, али за сада имамо обезбијеђен процес рада. То је проблематика са којом ћемо се суочавати и у наредном периоду“, рекао је др Никовић говорећи о проблему дефицита љекарског кадра и додао да је у Заводу око 40 недостајућих љекара па се у складу са тим процес рада организује прековремени и допунски рад.
„Требало би да постоји стратегија како давати специјализације, расписивати одлазак љекара, негдје мислим да ћемо створити неке услове у наредном периоду да ће љекари се дуже задржавати на примарном нивоу а онда ћемо касније са тим љекарима који одраде одређени период на примарном нивоу па онда одлазити на специјализације“, рекао је директор Завода и додао да се чини да имају свеобухватну подршку ресорног Министарства у томе да се примарни ниво здравствене заштите развија на прави начино што није била пракса у претходном периоду. Дирекотор Завода је рекао да је њега на останак мотивисало то што је вјеровао да ће доћи боља времена од чега није одустајао.
„Ни сада не одустајем јер сматрам да мала држава има мале ресурске које може организовати на прави начин, и морамо пружити шанску свакоме да да неку своју идеју. До сада није била прилика, сада покушавамо на прави начин да заинтересујемо и кажемо да није баук бавити се ургентном медицином. Примарни ниво и хитна медицинска помоћ су окосница једног здравственог система, то штеди здравствени систем јер смањује могућност компликација на минимум. То је фини филтер ка терцијарном нивоу здравствене заштите. Наравно, то још увијек нијесмо јер десет година се није радило, Завод се није развијао а чини ми се да сада дајемо максимум да спровдемо савремене стандарде ургентне медицине“, закључио је др Никовић.
HMP Bar
